Uticaj religije u savremenom društvu
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 16 | Nivo: Ekonomski fakultet

Religijski pogled na svet odavno vise nije univerzalni pogled na svet. Istorijski hod u novom veku, kroz afirmaciju mogucnosti sekulari-zacije, imao je kao posledicu odvajanje svih vecih drustvenih segmenata od tradicionalnog uticaja religije. Danas je religija dovedena na marginalne drustvene pozicije.
Istorijski posmatrano, religija je odigrala veliku ulogu u kultura-ma skoro svih naroda. Koliko su ove dve sfere bliske vidi se po tome sto se religija u nekim istrazivanjima tretira kao “dusa kulture” a kultura kao oblik religije. Religija je prisutna u kulturi i utice pozitivno ili negativno na pojedinca ili drustvo. Tokom istorije religija je sluzila, bilo otvoreno ili pri-kriveno, kao oblik vladanja i legitimacije postojeceg poretka. Ona se, tako-dje, usmeravala i prema stvaranju kulture (umetnost, poezija, muzika, filo-zofija). Religija je predstavljala temelj na kome se usavrsavalo pesnistvo, muzika, slikarstvo, arhitektura, vajarstvo itd. Ona je bila i osnova za prve naucne grane, neka vrsta kulturnog usavrsitelja coveka kao pojedinca i ci-tavih socijalnih zajednica. S druge strane, kao kulturna kopca medju poje-dinim zajednicama i narodima, religija je igrala presudnu ulogu u usavrsa-vanju materijalne, socijalne i duhovno-kulturne dimenzije zivljenja.
Religija pripada kulturnom krugu i sistemu, “a religijska potreba je jedna od znacajnih kulturnih potreba coveka. U tom smislu, religijska potreba, iako se zasniva na izvornom religioznom osecanju i pre svega ve-rovanju, uoblicava se i dobija svoja posebna obelezja prenosenjem odre-djene religijske tradicije, prihvatanjem osnovnih verskih dogmi i vrsenjem verskih obreda.” Religijske potrebe ili potrebe koje se zadovoljavaju na religijski nacin veoma su brojne i razlicite. Ima misljenja da ce u novoj epohi i “dobu praznine” vera biti potrebnija nego danas. Na to ce upuci-vati ne samo “rupe” u pozitivnom znanju, vec psiholoski shvatljivi “bego-vi” ljudi punih stresova koji utehu traze u religiji, psiholoski poriv kompen-zacije otudjenih faktora u informatickom drustvu. Ti faktori – a mozemo pretpostaviti da ce biti brojni i da ce imati u biti vrlo snazno delovanje – mogu izazvatri zelju za “zajednickim zivotom”. A u tom smislu da li po-stoji ista bolje sto bi covek mogao zamisliti od ideala koji se temelji na ve-rovanju. To se moze i danas uociti po uspesima religioznih sekti medju omladinom, posebno onih koje se oslanjaju na meditaciju. Sve to moze bi-ti odredjena opasnost za tradicionalne crkve, koje nemaju u sebi takvih mogucnosti zajednistva. Uspesniji ce biti oni pravci koji verniku budu pru-zali osecaj zajednistva utemeljen na zajednickim dozivljajima, emocijama ili zajednickoj meditaciji. Upravo emocionalna strana i ideja zajednistva se nalaze u temelju religijskih potreba i funkcija koje ona ispoljava. Poznati istrazivac religije i kulture renesanse, Jakob Burkhart, cini se da je najsa-zetije izrazio vezu izmedju religije, svakodnevnog zivota i kulture. Po nje-mu, jedna mocna religija “prodire u sve stvari zivota i ostavlja traga na svakom pokretu duha, svakom elementu kulture. Naravno, ove stvari uticu potom tokom vremena na religiju; zaista, njigovo stvarno jezgro mogu ugusiti domasaji predstave i slika koje su nekada uvukli u svoje podrucje... Ni jedna religija nije nikada bila sasvim nezavisna od kulture, odnosno, na-roda i vremena. Upravo, ako ona veoma suvereno vlada pomocu bukval-no shvacenih svetih dokumenata i ako se sve na izgled ravna prema njoj, ako se ona preplice sa citavim zivotom, ovaj zivot ce najneminovnije uti-cati na nju, on ce se s njome isprepletati. Ona zatim nema vise nikakve ko-risti od takvih prisnih preplitanja sa kulturom, nego se samo izlaze opas-nostima; ali ipak ce jedna religija postupati tako dokle god ima zivotne snage.” U svojim ranijim fazama religija je prozimala sav zivot, sve njego-ve manifestacije, obuhvatajuci celinu ljudskog zivljenja, od radjanja pa do smrti. Ona je ukljucivala i brinula se za pitanja svakidasnjeg rada i igrala odlucujucu ulogu u uoblicavanju nacina zivota i onoga sto je iz njega pro-isticalo.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]